loading

KORODITELJSTVO – RODITELJI U ISTOM TIMU

Autor: Mila Radovanović, psiholog-porodični savetnik

Tokom trudnoće, dok parovi čekaju svoju prvu bebu, među njima počinje da se razvija jedna nova relacija koja se naziva roditeljski savez ili koroditeljstvo. U okviru ovog tima teme koje povezuju partnere odnose se na bebu i njihove nove roditeljske uloge.

Kao i druge životne uloge (uloga deteta, partnera, roditelja…) i ova uloga člana koroditeljskog tima razvija se vremenom i iskustvom. Tokom trudnoće ona se javlja samo kao ideja, kao slika na mentalnom planu. Budući roditelji tek maštaju kako će izgledati njihovo roditeljstvo- kako će brinuti o bebi, kako će deliti poslove oko nege bebe, kako će opremiti kutak za bebu. Nakon rođenja, ove ideje oblikovaće iskustvo koje će sticati u međusobnom kontaktu sa svojim detetom.

Psihološka istraživanja pokazuju da postoji velika podudarnost između ideja o tome kako će (ko)roditeljstvo izgledati i onoga kakvo ono zaista i bude kada se beba rodi. Rečeno jezikom prakse partneri koji tokom trudnoće dele ideje i maštanja o bebi, zajedno idu na ultrazvučne preglede ili na časove u školu za trudnice, najčešće i nakon rođenja bebe nastave da razgovaraju o bebi i roditeljstvu, te se zajednički uključuju u poslove nege bebe. Sa druge strane, parovi koji smatraju da su mame glavne kada su u pitanju teme vezane za brigu o bebi, dok je uloga oca da se u vaspitanje uključi u vreme kada dete stasa za prve fudbalske korake ili matematičke probleme verovatno će i tokom trudnoće posete ginekologu, nabavku bebi opreme i mašatanja o bebi prepustiti budućoj mami.

Koroditeljska saradnja koja uključuje međusobnu podršku partnera u ulozi roditelja, podelu posla oko dece i usaglašavanje oko vrednosti kojima se teži u vaspitanju, značajna je i za razvoj deteta. Ovo se posebno odnosi na razvoj deteta u domenu socio-emocionalnih i relacionih kompetencija, kao i u domenu ponašanja. Drugim rečima, u porodicama u kojima roditelji igraju timski, koji neguju skladan međusobni odnos, koji se bazira na razumevanju i podršci partnera u roditeljskoj ulozi, koji dele slične vrednosti, te imaju izgrađene veštine komunikacije pomoću kojih konstruktivno rešavaju i one situacije u kojima dolazi do neslaganja u stavovima, u takvim porodicama dete ima bolje preduslove za zdrav razvoj ličnosti nego u onim porodicama gde to nije slučaj.

U praksi, međutim, nije uvek sve tako jednostavno kao što izgleda na papiru. Često se dešava da prođu godine pre nego što ljudi uoče da njihovi odnosi ili komunikacija ne funkcionišu baš najbolje. Nekad je to zbog toga što veruju da neke stvari jednostavno tako moraju ili treba da izgledaju, nekad im nedostaje veština da se zauzmu za svoje stavove ili ideja da pokušaju nešto drugačije. U vreme kada ljudi postanu svesni ovih problema, najčešće su porodični odnosi već narušeni, a simptomi vidljivi u ponašanju članova porodice.

U cilju podsticanja kvalitetne koroditeljske saradnje, psiholozi sa Švajcarskog instituta za izučavanje porodica iz Lozane razvili su metodu pomoću koje se već u prenatalnom periodu može doći do uvida na kakvim temeljima se saradnja budućih roditelja razvija. Proces procene sastoji se od intervjua u kojem psiholog, posebno obučen za ovu metodologiju, razgovara sa parom na temu pripreme za roditeljstvo i njihovim dosadašnjim iskustvima u ovoj oblasti. Nakon razgovora sledi vežba koja se u psihologiji naziva igra uloga. U ovom zadatku scenario je osmišljen tako da se budući roditelji upoznaju sa svojom bebom, koju u ovom slučaju igra specijalno dizajnirana lutka. Nakon toga zadatak je sledeći- svako od njih treba da se sa bebom upozna i poigra, a zatim to treba da urade zajedno. Na kraju, beba ide na spavanje ,a budući roditelji razgovaraju o svom iskustvu. Cela situacija se snima kako bi nakon toga psiholog mogao da analizira sve značajne komponente ovog zadatka – npr. vreme i način kako parovi uspostvaljaju kontakt sa bebom kao i međusobnu saradnju kako u samoj interakciji sa bebom tako i u razgovoru nakon nje. Nakon procene, budući roditelji dobijaju povratne informacije o njihovoj koroditeljskoj saradnji i smernice ukoliko postoji potreba za njenim unapređenjem.