Autor: Mila Radovanović Osnovu Brain gym metode čini 26 pokreta. Ovaj program bazira se na pretpostavci da je učenje kretanja temelj svih učenja, jer je čovekovo kretanje povezano sa emocionalnim i kognitivnim procesima u mozgu. Kada je dete pod stresom, kada postoji neki problem koji utiče na njega svakodnevno, tada dolazi do određenih blokada na putu od primanja informacija (preko čula)  preko njihove obrade u mozgu do izvršenja zadatka. Do iste blokade može doći i zbog specifičnih teškoća u razvoju, kao što su autistični spektar, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), ostećenja vida, sluha, govora… Ove blokade mogu uticati da dete razvije problem u okviru neke veštine- čitanje, pisanje, slušanje ili neke funkcije pažnja, razumevanje, organizacija i sl. Primenom odgovarajućih Brain gym vežbi, kroz pokret se stimuliše oslobađanje napetosti u telu i izgradnja ili ponovno uspostavljanje senzo-motornog puta čime se postižu rezultati u oblasti u kojoj je uočen problem. Učenje nije samo mentalno, ono predstavlja više od samog usvajanja podataka. Od jednostavnog čina organizacije muskulature za sedenje, do složenih zadataka koordinacije očiju, ušiju i ruku za pisanje, čitanje i slušanje –učenje uvek uključuje obrasce fizičke aktivnosti. Brain gym vežbe su osmišljene da ciljano deluju upravo na  one obrasce pokreta koji su neophodni za uspešno savladavanje ovih veština koje su neophodne u procesu učenja. Od prve igre u detinjstvu, dete uči da koordinira informacije koje usvaja o svetu sa tri osnovne komponente kretanja- stabilnost, pokretljivost i sezno-motorna koordinacija. Kako dete raste, sve ove komponente se kombinuju da bi doprinele detetovim veštinama učenja, perceptivnim, bihejvioralnim i posturalnim korelatima školskih predmeta. Ljudski mozak prima nove informacije preko čula (vid, sluh, dodir, miris, ukus). Kada do našeg mozga stigne nova informacija, pokreće se proces koji tu novu informaciju obrađuje, upoređuje sa informacijama koje već poseduje i integriše je u postojeći sistem znanja. Kada su deca opuštena i zaigrana njihova čula su uključena i tada se podstiče i pažnja ka sadržaju aktivnosti koja se uči. Pokretom postižemo ovu opuštenost neophodnu za uspešno učenje. Osnovnih 26 vežbi u Brain gym-u podeljene su u tri grupe i za svaku od njih postoji poseban set vežbi:

• Veštine organizacije i planiranja koje uključuju postavljanje ciljeva, planiranje i praćenje sopstvenog kretanja ka cilju. Preduslov za ove veštine su stanje fizičke i emotivne uravnoteženosti.
• Veštine fokusiranja i učestvovanja uključuju usmeravanje pažnje, razumevnje i preuzimanje inicijtive.
• Veštine komunikacije i obrade uključuju podsticanje senzo-motorne koordinacije i obradu informacija koje su potrebne za čitanje, pisanje, slušanje i govor.

Ideja kretanja u svrhu učenja nije zamišljena radi nasumičnog, nesputanog ponašanja. Učenje koje se bazira na pokretu zahteva izrazito struktuirane, ciljane pokrete i najčešće rezultira usklađenošću misli i aktivnosti tako da učenje započinje samo od sebe. Zapravo nekoliko minuta aktivnosti Brain gym-a pomaže učenicima u pripremi za mirno sedenje, pažljivo slušanje i usresređenost na novo učenje. Za postizanje željenih rezultata u ovom programu, važno je redovno, svakodnevno vežbati, zato se u program najčešće uključuju i roditelji, kao pomoć i podrška detetu. Brain gym vežbe korisne su i za odrasle, pa tako praksa pokazuje da su roditelji koji su radili vežbe sa svojom decom postajali opušteniji, imali niži nivo stresa i bolji kvalitet sna, efikasnije su planrali svoje dnevne obaveze i uspešnije rešavali konflikte. Brain gym metoda može biti korisna za svako dete- kao dodatni podsticaj za razvoj veština neophodnih za uspešno učenje ili kao pomoć u prevazilaženju teškoća vezanih za pažnju, koncentraciju, anksioznost, stres….ili neki drugi razlog koji može biti prepreka uspešnom učenju. U radu sa decom, Brain gym metoda se najčešće kombinuje sa drugim psihološkim i psihoterapijskim  metodama i tehnikama. U cilju efiksanog planiranja tretmana za dete, prvi korak u saradnji sa porodicom je psihološka procena deteta koja nam pomaže u identifikaciji i razumevanju razloga zbog kojih dete pokazuje teškoće u učenju, a zatim se na osnovu tih podataka osmišljava i realizuje individualni program psihološke podrške za dete.