Autor: Maša Jovičić, dipl. defektolog-logoped

Mutacioni poremećaji glasa su grupa glasovnih poremećaja koja zahvataju mlade, dečake i devojčice u pubertetu. Glas jednog čoveka je odraz njegove ličnosti, starosti, zdravstvenog i emotivnog stanja, a način na koji ga koristimo menja se kroz sva životna razdoblja: detinjstvo, odraslo doba i starost. Ljudski glas je osnova verbalne komunikacije i nastaje strujanjem vazduha između glasnica koje dovodi do njihove vibracije, te se ovaj proces naziva fonacija. Fonacija je kompleksna, integralna funkcija celog organizma, a urednu fonaciju čine dva osnovna kvaliteta: čistota i odgovarajuća visina glasa. Suprotno, termin disfonija odnosi se na poremećaj fonacije i može se manifestovati u više akustičkih formi. Mutacioni poremećaji glasa (lat. vox mutational, eng. puberphonia) se odnose na grupu disfonija koje se karakterišu uobičajenom upotrebom visokog glasa nakon puberteta, a čiji su uzroci različitog porekla.

Tokom puberteta dolazi do dramatičnih promena u larinksu koja neretko nameću brojna pitanja: Šta je normalan pubertetski glas? Kakav glas se smatra devijantnim? Fiziološka mutacija počinje onda kada se larinks povećava više u dubini nego u visini čime se izdužuje vokalni ligament, stvarajući tako niži tonalitet i pad visine glasa za približno jednu oktavu kod dečaka. U tom periodu, larinks je manje crvenkast, okolno tkivo je više rastresito, a glasnice se povećavaju po dužini i širini. Mutiranje se može odvijati polako i sa jasnim promenama u glasu, ali dešavaju se i iznenadne promene koje se mogu zameniti prehladom. Devojčice, iako manje pogođene, ispoljavaju promene u glasu koje se zapažaju najčešće tokom predmenstrualnog perioda ili tokom menarhe.

Poremećaj mutiranja se javlja u ranoj adolescenciji, između 11. i 15. godine života obično u odsustvu drugih poremećaja i ne predstavlja stanje koje će proći neopaženo. Sreće se kod oba pola, ali se u većem broju manifestuje kod dečaka. Uticaj poremećaja mutacije na svakodnevni život se veoma razlikuje od osobe do osobe. Okruženje, članovi porodice i određene karakterne crte samog pacijenta mogu uticati na doživljaj sopstvenog glasa. Neretko se ljudi sa ovim oblikom disfonije susreću sa problemima koji uključuju emocionalne, psihičke, socijalne i profesionalne poteškoće.

Etiologiju mutacionih poremećaja glasa čine endokrini poremećaji, psihogeni poremećaji i/ili diskoordinacija mišića/disfunkcija sa/bez poznate etiologije. Ovi pacijenti se odlikuju glasom niskog intenziteta, izrazito visokim, dahtavim, promuklim, monotonim glasom uz česte pojave ,,pucanja’’ glasa.

Dijagnostički profil se postavlja relativno lako – obično su to pacijenti iz muške populacije, u pubertetu, sa tipičnim fizičkim razvojem, uključujući i tipičan razvoj sekundarnih polnih karakteristika. Međutim, visina glasa im je značajno viša od očekivane za taj uzrast.

Mutacioni poremećaji zahtevaju poseban pristup njihovom patološkom stanju zbog svih fizičkih i psihosocijalnih faktora kojima se odlikuje ova starosna grupa. Ako se ne pristupi tretmanu mutacionih poremećaja i povezanih idiosinkratičkih karakteristika glasa, visok i krajnje neprirodan glas mogu postati hronični i pratiti pojedinca kroz čitav život. Smanjena glasovna kontrola i promene u boji glasa tokom vokalnih performansi mogu negativno uticati na psihosocijalno stanje mladića i devojaka što obično rezultirata neugodnošću, izbegavanjem društvenih aktivnosti, smanjenim samopouzdanjem i drugim posledicama. Važno je istaći da je lečenje ovih slučajeva uspešno. Mutacioni poremećaji zahtevaju multidisciplinarni pristup, a centralni deo tretmana predstavlja pacijent sa svojom jasnom motivacijom i odlukom da započne rad na sebi i svom glasu. Tretman ima za cilj, ne samo korigovanje visine glasa, već i normalizaciju života pacijenta. Tretman sprovode otorinolaringolozi-fonijatri, logopedi i psiholozi. Ponekada je za dobijanje odgovarajućeg glasa odrasle osobe dovoljna jedna seansa. Tretman mutacionih poremećaja glasa čine vokalna terapija i psihološko savetovanje. Ukoliko su ove intervencije neuspešne, pribegava se i hirurškim zahvatima (tiroplastika) na zahtev pacijenta.

Logoped sprovodi vokalnu terapiju koja pomaže pojedincu da povrati zdrav glas koji je u skladu sa njegovim godinama i polom. Neke od tehnika vokalne terapije za potrebe mutacionih poremećaja glasa obuhvataju: vegetativno glasanje (od pacijenta se traži da pročisti grlo putem kašlja), eksplozivan izgovor (pacijent izgovara slogove, reči i fraze na eksplozivan način), tehniku zevanja, nepotpuno zvučno gutanje, upotrebu nazalnih zvukova pri fonaciji, ali se kao najefikasnije metode izdvajaju SOVTE program i metoda digitalne manipulacije larinksa.