Autor: Maša Jovičić, dipl. defektolog-logoped

Dislalija je poremećaj artikulacije koji se definiše kao poremećaj izgovora glasova maternjeg jezika pri čemu ne postoji oštećenje sluha, smanjen intelektualni kapacitet niti neurološko oštećenje. Dislalija je jedan od najčešćih govornih poremećaja kod dece, javlja se u oko 20-30%,  a savremena istraživanja pokazuju konstantan rast. Netretiranje dislalije može dovesti do trajnih nepravilnosti u govoru koje posledično mogu narušiti usvajanje akademskih veština poput čitanja i pisanja .

O dislaliji govorimo kada dete ne izgovara pravilno određeni glas ili više njih na uzrastu kada se očekuje pravilan izgovor. Dešava se da dete u potpunosti izostavlja glas ili grupu glasova (omisija), zamenjuje ga sa drugim već naučenim glasom (supstitucija) ili ga pogrešno artikuliše tako da se izgovor razlikuje od standardnog i očekivanog (distorzija).

Razlozi za nastajanje dislalije su višestruki, ali se uzroci grubo mogu podeliti u 4 grupe i to na: organske, nasledne, sredinske i psihološke uzroke.

Organski uzrokovane dislalije  nastaju usled anatomske nepravilnosti perifernih govornih organa (usne, vilica, zubi, meko nepce, tvrdo nepce, frenulum-podjezična resica) i ispoljavaju se najčešće u vidu nepravilnog zagriza, sraslog podjezičnog frenuluma, visokog nepca, rascepa usana i nepca, protruzije, progenije, itd.

Kada su u pitanju nasledni uzrokovane dislalije, važno je istaći da se nasleđuje konstitucija govornog mehanizma, te da uticaj pogrešnog govora na dečji izgovor može biti vrlo prisutan ako dete ima sličnu građu govornih organa kao i roditelji.

Kada su uzroci sredinski govorimo o tzv. funkcionalnim dislalijama. Nepravilan izgovor glasova nastaje zbog pogrešno naučenog izgovora, najčešće jer dete prihvata i imitira osobe iz svog okruženja. Ako neko u porodici ne artikuliše pravilno dete će imitirajući takav govor, naučiti tako da govori.

Psihološki uzroci dislalija se primećuju kada ni jedan od prethodno navednih uzroka ne postoji, a npr. dete od  7 ili 8 godina govori kao malo dete. Najčešći razlozi za to su odbijanje da se odraste, traganje za pažnjom roditelja, itd.

U zavisnosti od grupe glasova koje dete pogrešno izgovara, razlikujemo:

Sigmatizam – poremećaj izgovora glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Dž, Ć, Đ. Ovo je najčešći tip dislalije.

Rotacizam – poremećaj izgovora glasa R

Lambdacizam – poremećaj izgovora glasova L i Lj

Kapacizam – poremećaj izgovora glasa K

Gamacizam – poremećaj izgovora glasa G

Tetacizam – poremećaj izgovora glasa T.

Deltacizam – poremećaj izgovora glasa D.

Tetizam – poremećaj kada se glasovi S, C, Š, Č, Ć, K zamenjuju sa glasom T, i se kada glasovi Z, Ž, Dž, Đ, G  zamenjuju sa D.

Ukoliko se na vreme pristupu tretmanu dislalija, izgovor se brzo popravlja. Svako odlaganje posete logopedu, može dovesti do većih komplikacija. Ako se kasno pristupu ovom stanju, biće potrebno više vremena za korekciju usled automatizacije pogrešnog izgovora.