Autor: Maša Jovičić, dipl. defektolog-logoped

Specifične smetnje u učenju se javljaju kod dece koja pored prosečnih ili natprosečnih intelektualnih sposobnosti, s očuvanim funkcijama vida i sluha ne uspevaju da savladaju veštine čitanja, pisanja i računanja. Glavna karakteristika ovih smetnji jeste da su prisutne čak i uprkos adekvatnoj obuci, kod dece bez edukativne, emocionalne i socijalne zapuštenosti. Smetnje se javljaju s polaskom u školu, ali novija istraživanja govore u prilog otkrivanju specifičnih smetnji u učenju na ranijem uzrastu. U specifične smetnje u učenju spadaju: disleksija, disgrafija i diskalkulija.

Disleksija je specifična smetnja u razvoju i sticanju sposobnosti čitanja i pored postojanja prosečne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematske obuke, adekvatne motivacije i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja neslaganje između stvarnog i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. Opšteprihvaćen stav je da je disleksija zastupljenija kod dečaka.

Danas znamo da disleksija nastaje pod uticajem mnogo faktora. Pretpostavlja se da je disleksija uzrokovana izmenama u mozgu nastalim tokom njegovog razvoja i da su te izmene nastale pod uticajem i genetike i sredine. Naučnici još uvek nisu saglasni šta je to tačno što dovodi do nastanka disleksije. Neki od najčešćih simptoma koje ispoljava dete sa disleksijom su:

• Teškoće upamćivanja slova
• Teškoće povezivanja pisanog i štampanog oblika slova
• Teškoće povezivanja glasa sa njegovim slovnim reprezentom
• Čitanje slovo po slovo
• Zbunjivanje prilikom identifikacije slova sličnih po obliku ili glasova sličnih po zvučnosti
• Rotiranje pozicije slova u reči
• Premeštanje slogova u reči
• Dodavanje slova ili slogova kojih nema u reči
• Skraćivanje reči
• Zamena reči
• Pogađanje reči
• Ponavljanje delova reči
• Izostavljanje pojedinih reči
• Gubitak reda tokom čitanja
• Sporo čitanje, sa naporom
• Zastajkivanje tokom čitanja
• Nepoštovanje interpukcije tokom čitanja
• Teškoće razumevanja pročitanog

Svi gore navedeni simptomi varijaju, i ne javljaju se kod svakog deteta uvek. Najpovoljnije vreme za otkrivanje disleksije jeste 2. polugodište 2. razreda osnovno-školskog obrazovanja, jer je to i period kada se očekuje da dete usvoji pisana i štampana slova ćirilice i latinice u našem području. Nakon opsežne analize, potrebno je informisati roditelje, učitelje i ostale nastavnike kako bi prilagodili nastavu ukoliko je prisutna disleksija kod deteta i obavezno početi sa logopedskim tretmanima.

Disgrafija je specifična smetnja u razvoju, učenju i sticanju sposobnosti pisanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, odgovarajućeg obrazovanja i socijalnih uslova. Problemi pisanja su učestaliji kod dečaka, utvrđeno je da se disgrafija javlja 2-3 puta češće kod dečaka nego kod devojčica. Kao i kod drugih smetnji u učenju, disgrafija nastaje multifaktorijalno, usled genetskih i sredinskih uticaja na razvoj onih delova mozga koji su zaduženi za čin pisanja.

• Simptomi disgrafije su sledeći:
• Pisanje zahteva mnogo vremena
• Nečitljiv rukopis
• Mešanje velikih i malih slova
• Nepravilna veličina i oblik slova
• Reči ispadaju iz redova
• Zamena sličnih slova
• Ogledalsko pisanje
• Razmak između reči varira
• Neorganizovano pisanje, nemogućnost da se postave margine kao i deo prostora na papiru na kom treba da se napiše reč
• Prsti su zgrčeni tokom pisanja
• Teškoće u automatizaciji rukopisa

Ukoliko gore navedene poteškoće primećujete kod deteta, budite slobodni da zakažete logopedsku procenu. Svi gore navedeni simptomi varijaju, i ne javljaju se kod svakog deteta uvek. Najpovoljnije vreme za otkrivanje disgrafije jeste 2. polugodište 2. razreda osnovno-školskog obrazovanja, jer je to i period kada se očekuje da dete usvoji pisana i štampana slova ćirilice i latinice u našem području. Nakon opsežne analize, potrebno je informisati roditelje, učitelje i ostale nastavnike kako bi prilagodili nastavu ukoliko je prisutna disgrafija kod deteta i obavezno početi sa logopedskim tretmanima.

Diskalkulija predstavlja usporeno i otežano sticanje matematičkih znanja, te su sposobnosti računanja znatno ispod očekivanog nivoa u odnosu na uzrast deteta, opšte intelektualne sposobnosti i školovanje. Problemi se najčešće javljaju u računskim radnjama poput sabiranja, oduzimanja, množenja, deljenja, a manje u oblasti apstraktnih matematičkih sposobnosti koje se primenjuju u algebra, trigonometriji i geometriji).

• Treba posumnjati na diskalkuliju ukoliko dete:
• Ne razume koncepte koji predstavljaju osnovu određenih računskih operacija
• Ne razume matematičke izraze ili znakove
• Ne prepoznaje numeričke simbole
• Ima teškoće u izvršavanju računskih manipulacija
• Ima teškoće u svrstavanju brojeva, postavljanju decimala i simbola tokom računanja
• Ima lošu prostornu organizaciju prilikom računanja
• Ima teškoća pri učenju tablice množenja na zadovoljavajući način
• Ima teškoće pri planiranju
• Teškoće pri proveri rezultata oba!