Autor: Maša Jovičić, dipl. defektolog-logoped

Elektivni mutizam spada u grupu anksioznih poremećaja, a čiji je prvi simptom nemogućnost govora u široj socijalnoj sredini. Najčešće se javlja kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta, a ispoljava se tako što dete prestane da govori sa odraslima i decom iz svog novog okruženja (u vrtiću, u školi, u nepoznatoj vršnjačkoj grupi ili ispred autoritativne osobe), ali govori sa bliskim osobama kao što su članovi porodice. 

Elektivni mutizam se ogleda u tome što  govor izostaje u određenim situacijama ili pred određenim osobama i dete bira situacije u kojima će govoriti.

Tačan uzrok ovog poremećaja nije utvrđen. Dete koje ima elektivni mutizam u većini slučajeva na ranom uzrastu pokazuje znakove anksioznosti, strah i bojazan u socijalnim situacijama. Elektivni mutizam nije posledica kašnjenja u razvoju, ova deca imaju dobru artikulaciju, razumeju govor i jezik, a inteligencija je u granicama normale.

Da bi se utvrdilo postojanje elektivnog mutizma, potrebno je da su simptomi prisutni duže od mesec dana. Pored izostanka govora, simptomi su:

Povećana osetljivost na buku i dodir

• Separacijska anksioznost (teško odvajanje od roditelja)
•  Dete se lako zaplače 
• U socijalnim situacijama sedi sa strane, ćuti i posmatra
• Deluje nekulturno jer ne odgovara na pozdrave, ne zahvaljuje se
• Kod kuće, gde se dete oseća sigurno da govori, ono može biti potpuno drugačije i ispoljavati, dominaciju, ekstremnu govorljivost.
• Čudan govor tela
• Nevoljno ispuštanje mokraće i stolice

Zbog raznovrsne simptomatologije, neophodno je organizovati multidisciplinarni tretman. Logoped i psiholog, ili stručnjak drugog profila iz oblasti mentalnog zdravlja zajednički pružaju podršku kako detetu tako i roditelju na putu prevazilaženja elektivnog mutizma. Deca koja imaju elektivni mutizam razumeju ono što im se govori, pa logoped treba da nađe način na koji će zadobiti detetovo poverenje. Logoped treba da pokaže razumevanje i podršku, a članovima porodice je neophodno objasniti da dete nije dobro kritikovati jer to može izazvati samo pogoršanje.

Uspostavljanje dobrog odnosa, adekvatnim tretmanima i sticanjem poverenja u logopeda, ovo stanje se brzo prevazilazi i dete može da se uključi sasvim normalno u društvene aktivnosti koje su predstavljale problem.