Autor: Maša Jovičić, dipl. defektolog-logoped

Fonološka svesnost se razvija od 5. godine života i tokom predškolskog perioda, pre nego što počne sistematska obuka čitanja i pisanja u prvom razredu. Izgovoreni glas se naziva artikulema, pisano slovo grafema, a spona ta dva (izgovorenog glasa i pisanog slova) zapravo predstavlja fonemu, jedinicu fonološke svesnosti.

Osim dobrog vida, sluha, motorike i pažnje važan faktor koji u velikoj meri utiče na učenje veštine čitanja i pisanja predstavlja fonološka svesnost (svest).

Fonološka svesnost je svojstvo svakog jezika i predstavlja sposobnost glasovne segmentacije i poznavanja odnosa slovo-glas (svest o glasovima neke reči).

Fonološku svesnost čini niz funkcija koje utiču na razumevanje i usvajanje jezičkog sistema. Elemenata fonološke svesnosti ima 11 i pored definicije, dajemo vam i primere. To su:

• Auditivna percepcija (sposbnost prepoznavanja određene foneme u datoj reči – u reči ,,mama’’ dete je svesno da postoji fonema ,,m’’).
• Auditorna diferencijacija (sposobnost razlikovanja da li su dve foneme iste ili različite – u reči ,,mama’’ dete razlikuje izgovorno i slušanjem glas ,,m’’ i glas ,,a’’).
• Auditorna analiza (sposobnost shvatanja da u nekoj reči postoje foneme – reč ,,mama’’ se sastoji od niza fonema m,a,m,a).
• Audiotorna sinteza (sposobnost grupisanja različitih i odvojeno izgovorenih fonema u jednu reč – foneme m,a,m,a grade reč ,,mama’’).
• Auditorno kombinovanje (sposbnost analize i sinteze, tj. nalaženja novih reči u slučaju izostavljanja ili dodavanja fonema – kada od reči ,,mama’’ odbijemo poslednje dve foneme dobijemo ,,m,a’’, a zatim na to dodamo foneme ,,c,a’’ dobijamo reč ,,maca’’).
• Auditorna memorija (sposobnost da tokom kratkog vremenskog perioda osoba zapamti i ponovi jedan određeni broj fonema, reči ili brojeva koji su usmeno dati).
• Pravilna i kontinualna auditorna klasifikacija (sposobnost neke osobe da ponovi izvestan broj reči koje su joj date usmeno u pravilnom redosledu).
• Auditorni oblik ili raspoznavanje reči (sposbnost neke osobe da prepozna reč mada joj je data usmeno samo jedan deo te reči – završi reč koja počinje na ,,ma’’ ).
• Formiranje rima (sposobnost stvaranja reči koje imaju nastavke koji se rimuju u odnosu na usmenim putem date reči – kapa-mapa, šuma-guma, igra-čigra).
• Aliteracija (sposobnost osobe da iz dugoročne memorije izvuče reči koje imaju isti početni suglasnik – igre ,,na slovo, na slovo’’).
• Intonacija ili akcenat (sposobnost neke osobe da razlikuje akcenat u reči ili rečenici).

Ova sposobnost se ispituje i pri testiranju pred polazak u školu. Kroz date primere, možete se zabaviti i vežbati sa detetom. Često su fonološke smetnje povezane sa artikulacionim smetnjama (hyperlink Dislalije). Ukoliko predškolac nije savladao gore navedene stavke, bilo bi dobro da se obratite logopedu koji će proceniti govorno-jezički status deteta i iznalaziti rešenja za vežbanje ili otklanjanje smetnji ovog tipa (fonološki promerećaji).

Reference:

Golubović S. Fonološki poremećaji. Društvo defektologa Srbije. Beograd. 2017:15-20.